Zločin i kazna
U jesen 1988. godine ubijena je i silovana 14-godišnja devojčica. Ona je bila osma žrtva koja je ubijena u periodu od dve godine.
Sve su bile seksualno napastvovanei i zadavljene vlastitom odećom – odevnim predmetima poput čarapa ili donjeg rublja – što je postalo poznato kao ubičin potpis.
Zatim je u septembru 1988. ubijena tinejdžerka Park Sang-hee. Za razliku od prethodnih slučajeva u kojima su žrtve ubijene na otvorenom, 14-godišnja učenica pronađena je u svom krevetu, seksualno napadnuta i zadavljena vlastitom odećom.
Ubica je postao drskiji, prvi put je ušao u žrtvin dom. Slučaj, koji je šokirao zemlju, bio je osmi u dve godine.
Nešto manje od godinu dana otkako je tinejdžerka ubijena, policija je zakucala na vrata 22-godišnjeg majstora koji se u tom trenutku spremao da večera.
- O čemu se radi - pitao je Jun, čije pravo ime nije poznato jer je zaštićeno južnokorejskim zakonom o privatnosti.
- Neće trajati dugo - setio se Jun da su mu rekli policajci. Potom su ga doveli u lokalnu stanicu gde su ga smestili u malu sobu za ispitivanje u kojoj se nalazio tek jedan sto.
Tri dana su ga ispitivali o ubistvu i silovanju 13-godišnjakinje. Na kraju su od njega iznudili priznanje.
Jun je ispričao policiji da je u noći ubistva izašao da bi uzeo malo vazduha, navodi se u policijskom izveštaju koji se nalazi kod njegovog advokata. Tokom šetnje nekoliko puta se zaustavio da se odmori. Naime, u detinjstvu je preboleo dečju paralizu zbog čega je šepao, te je bio oslobođen i vojske.
Oko ponoći, Jun je ugledao svetlo u jednoj kući i iznenadno osetio nagon da siluje, stoji u transkriptu njegove izjave policiji. Ušao je u kuću i napao devojčicu, iako je policiji rekao da je znao da joj roditelji spavaju u sobi do. Nakon toga spalio je svoju odeću i otišao kući.
Gotovo ništa se ne zna o devojčici i njenoj porodici koja se nikad nije pojavljivala u medijima.
Jun tokom intervjua obavljenog 19. decembra 2020
Jun je osuđen za silovanje i ubistvo devojčice, zbog čega je dobio kaznu doživotnog zatvora, koja je kasnije smanjena nakon žalbe. Pušten je na slobodu nakon što je proveo 20 godina u zatvoru.
Do 1986. godine Hvaseong nije bilo jedno od onih mesta gde su kriminal i zločini uobičajena pojava. Oko 226.000 ljudi živelo je na području koje se sastojalo od sela, šuma i polja pirinča. U jednom od njih, Taen-eupu, živeo je Jun. Osamdesetih godina prošlog veka to mesto je bilo je puno barova gde se pilo pirinčano vino, kao i kafića u korejskom stilu gde su se ljudi okupljali i ogovarali.
Mnogi su radili u obližnjim fabrikama, koje su se bavile proizvodnjom električnih proizvoda, prisetio se Hong Seong-je, koji je u to vreme vodio radnju za popravljanje poljoprivrednih mašina. Kod njega je radio Jun. Drugi su pak radili na farmama pirinča ili čuvali krave. U Taen-eupu svi su se poznavali. Pre ubistva, u samom mestu nije bilo većih zločina, osim pljački i provala.
- Ali mi smo svi bili tako siromašni, nije se imalo mnogo za izgubiti - rekao je Hong.
Prva je umrla 71-godišnja žena. Jednog jutra u septembru 1986. izašla je ubrati kupus i nestala. Njeno telo pronađeno je nekoliko dana kasnije.
Niko nije bio siguran. U ljude se sve više uvlačio strah. Osnovali su posebne odrede koji će patrolirali ulicama noću, naoružani štapovima. Žene su izbegavale da izlaze po noći.
Meštani su čak podigli strašilo kao talisman za odbranu od ubice.
Strašilo kao talisman
Kad je ubijena prva žrtva, istragu je vodila lokalna policija. No nakon trećeg ubistva dovedeni su istražitelji iz obližnjeg grada kako bi pomogli.
- Mediji su naširoko pisali o tome, a lokalno stanovništvo bilo je prestravljeno - rekao je detektiv Ha, koji je bio jedan od glavnih zaduženih za istragu. On je pokrenuo i YouTube kanal u kojem razjašnjava slučajeve na kojima je radio.
Već tada policiji je bio jasno da je reč o serijskom ubici, no imali su jako malo dokaza.
Prvih pet ubistava dogodilo se u rasponu od 6 kilometara u Hvaseongu te se policija rasporedila u dva tima.Ipak, sledeće ubistvo dogodilo se tamo gde policije nije bilo.
U policijskoj istrazi savetovan je i vidovnjak koji je rekao da traže muškarca bez jednog prsta, a neki su postali toliko frustrirani da su radili šamanističke vudu obrede s lutkom.
No, ubistva su nastavila da se nižu, a Jun je jedina osoba koja je ikad osuđena za ijedno. Policija je posumnjala da je kopirao serijskog ubicu. Ostalih devet ostalo je nerešeno.
Krvna grupa bila je jedino oružje u hvatanju kriminalca
Policija je utvrdila da osumnjičenik ima krvnu grupu B, što je bilo pogrešno.
Jedna je žena za dlaku pobegla nakon što ju je ubica zavezao i krenuo u potragu za njenom torbicom. Uspela je pružiti dovoljno dokaza policiji da napravi kompozitni pregled lica. Tražili su muškarca u srednjim 20-ima, vitkog, kratke kose i oštrog pogleda.
Ali ubistva su se nastavila. Pritisak na policiju je rastao.
Na zločin je podsetio i film Parazit direktora Bong Juna Hoa. Nekoliko godina kasnije ona su i zastarila i za poslednju žrtvu te je postalo jasno da ako se ubica i pronađe, neće moći da mu se sudi.
U septembru 2019. godine poručnik Ban Gi-sun, koji je bio poslednji službenik zadužen za istragu, objavio je stravično otkriće. Policija je te godine poslala dokaze koje je čuvala 30 godina na DNK testiranje.
DNK testovi u poslednja tri ubistva podudarala su se s jednim čovekom koji se zove Li Čun-jae. Li se nalazio u zatvoru gde je služio doživotnu kaznu za silovanje i ubistvo koje je počinio 1994. godine. Silovao je i ubio mlađu sestru svoje žene. Bila je to velika vest za Južnu Koreju.
Mesec dana kasnije došlo je do novog otkrića. Li je priznao svih deset ubistava kao i još četiri za koja policija nije otkrila detalje. Iscrpno je ispričao detalje svih ubistava te je na papiru nacrtao lokacije gde ih je počinio.
No isto tako dovelo je vlasti u nezgodan položaj. Ako je Li ubio svih deset žrtvi, uključujući i 14-godišnjakinju, onda je nevini Jun proveo 20 godina u zatvoru.
Jun je danas u svojim pedesetim godinama. Još uvek šepa. Radi u fabrici kože. Naizgled je vesela i društvena osoba, priča glasno i slobodno se smeje. Međutim, proveo je težak život.
Prošle godine policija u Južnoj Koreji pokrenula je istragu o postupanju sedam policajaca i jednog tužioca koji su radili na istrazi o ubistvima kako bi rasvetlili je li bilo zloupotrebe moći tokom hapšenja. Rezultati istrage još nisu poznati.
A Jun je odlučan u tome da skine ljagu sa svog imena.
On je svestan da se ni Liju, ni policajcima koji su ga mučili nikad neće suditi. Ipak želi da provede ostatak života kao nevina osoba.
- Želim se da se oslobodim lažnih optužbi i vratim svoju čast. I to je sve - rekao je.
Možeš podržati ovu misiju tako što ćeš danas dati poklon našem portalu. Hoćeš li nam se pridružiti? Podeli ovu vest sa svojim prijateljima.
