Moj komšija dole pravi žurku – nešto što radi svakog vikenda, a ponekad i radnim danima – i zvuk je zaglušujući. Bas je toliko intenzivan da se pod trese od vibracija.

Gnev mi raste, zabacujem jorgan i počinjem da navlačim odeću, odlučna da ovom bezobzirnom tipu, takvom i takvom dam deo svog uma.

To traje već mesecima i moja cimerka i ja smo se dva puta ranije žalili .

 Na početku smo bile ljubazne, jer je on obećao da će biti tih.

Ali ništa se nije promenilo, pa sam marširala dole spremna da oslobodim svoj bes.

Da si mi te noći rekao da ću biti u njegovom krevetu samo nekoliko sati kasnije, nasmejala bih ti se u lice. Ali, neverovatno, to se dogodilo…

U potrazi za krvlju, sišla sam dole i besno pokucla na vrata.

Moj komšija, nazovimo ga Marko, otvorio je i, pre nego što sam uspela da izgovorim reč, zagrlio me, pre nego što me pozvao unutra.

Uzbuđena njegovom toplom dobrodošlicom, na trenutak sam zaboravila zašto sam tamo i ušla za njim unutra, gde su mi on i njegov cimer ponudili piće.

Bila sam u delirijumu od nedostatka sna, pa sam zaključila da jedan viski neće škoditi .

Ipak, jedan se pretvorio u dva, dva u tri i više, a Marko i ja smo bili prilično pripiti kada sam konačno odlučila da mu kažem koliko je dosadna stalna buka.

Ali dok sam pokušavala da sastavim reči, shvatila sam da mi više ne smeta. Pogotovo zato što mi je rukama prelazio niz leđa.

Nekoliko trenutaka kasnije, oboje smo bili goli.

Seks je bio pristojan.

Nakon što sam se vratla u svoj krevet  i napokon malo odspavala, bila sam prilično zadovoljna onim što se dogodilo, iako još uvek ljuta.

Marko i ja nismo se više videli sve do nekoliko nedelja kasnije, kada sam ponovo bila prisiljena žaliti se na njegovu glasnu muziku .

Zaslužila sam poštovanje kao komšinica.