Albert Pajk (Albert Pike) je rođen je u Bostonu 1809. godine, bio je advokat, pisac, oficir vojske Konfederativnih Američkih Država u Građanskom ratu i mason. Jedini je vojnik južnjačkih snaga kojem postoji spomenik u glavnom gradu Sjedinjenih Američkih Država, Vašingtonu.
Albert Pajk je najznačajniji, ali i najkontroverzniji masonski autor svih vremena. Njegovo ključno delo "Moral i dogma" već skoro vek i po služi kao inspiracija Masonima (posebno "Škotima" - pripadnicima ŠRDP), dok protivnicima Slobodnog Zidarstva služi kao "ključni dokaz" o njegovoj navodnoj društvenoj štetnosti.
1839. sa 28 godina, je objavio prve pesme, koje su bile posvećene antičkim božanstvima Neptunu, Apolonu, Veneri, Merkuru... pa zaključujemo da njegovo odlično poznavanje grčke i rimske (ali i drugih) mitologije nije posledica proučavanja Masonerije, već vice versa, mitologija je bila jedna od premisa da shvati masonsku simboliku na ispravan način.
Tokom uspešne advokatske karijere, posebno je bio fasciniran Rimskim pravom, pa je izučio sve što se dalo izučiti, i uz to je pročitao brojne istorijske knjige o starom Rimu. Otud i njegovo odlično poznavanje antičke istorije koje nadmoćno prezentuje i u "Moralu i dogmi". Poznavanje Rimskog prava i ustrojstva prve ozbiljne države koja je počivala na zakonima i predstavljala temelj modernih civilizacijskih sistema, pomoglo mu je da shvati ulogu Slobodnog Zidarstva u pokušaju kreiranja idealne države, zasnovane na istinskoj Slobodi, Jedinstvu i Bratstvu. Čitao je Pandekte (Digeste) na latinskom i prevodio ih na engleski, te priredio i jednu knjigu latinskih pravničkih fraza prevedenih na engleski.
Pajk je dugi niz godina pomno izučavao različite ezoterijske discipline, a posebno Kabalu. Po sopstvenim rečima, hteo je da otkrije šta i odakle je Masonerija preuzela i ugradila u svoj simbolizam. Jasno je ukazao da trostepena Masonerija koju glorifikuje engleska Masonerija (sa pridodatim "4. stepenom" Kraljevskog Svoda) nije tako drevna kako se želi prikazati, tj. da pre 1723. nema dokaza ni da je postojala u tom tro(4)-stepenom obliku, te da je do tada na snazi bio dvostepeni sistem (samo Učenik – Entered Apprentice – EA i Pomoćnik – Fellow Craft - FC), dok je termin Majstor korišćen samo za Starešinu Lože. Uostalom, to svako može utvrditi i samostalno čitanjem Andersonovih Konstitucija. Ali dok Pajk to nije jasno istakao, ova oblast je bila donekle tabuizirana jer je drmala osnove engleskog pogleda na Masoneriju, koje je predstavljano kao jedino moguće, ispravno i drevno. Dokazao je, takođe, i da je legenda o Hiramu Abifu novijeg porekla, tj. da nema nikakvih dokaza njenog ranijeg pojavljivanja pre sredine XVIII veka. Hrabrost sa kojom se upuštao u borbu sa okoštalim društvenim dogmama u profanom svetu, Pajk je primenjivao i u svojim masonskim istraživanjima. Tu je koristio instinkt dobrog advokata, "čeprkao" na pravim mestima, postavljao "nezgodna" pitanja, i davao pronicljive zaključke, koji su u velikoj meri izmenili dotadašnje stanje na "masonološkoj sceni" druge polovine XIX veka, na sličan način kako je Ajnštajnova teorija relativiteta uticala na fiziku, ali i celokupnu nauku u prvoj četvrtini XX veka.
Pajk je mnogo pisao, ali je manji broj svojih masonskih radova publikovao, a i neke od publikovanih – štampao je u svega 100 primeraka. Bio je svestan da pisanje masonskih knjiga nikako nije profitabilno u materijalnom smislu, pa je objavljivao samo ono za šta je mislio da će "imati ko da čita", a u skladu sa tim je i određivao tiraže. Njegov prijatelj i masonski Brat, koji mu je i preneo 33, stepen, čuveni i priznati masonski pisac MekKi (Mackey) se više puta pred Pajkom vajkao da je pisanje masonskih knjiga neprofitabilno i da je šteta što se nije posvetio nekoj drugoj vrsti autorstva .
Danas je prilično poznato pismo koje je navodno poslao italijanskom masonskom bratu i revolucionaru Đuzepeu Maciniju. U njemu predviđa ratove koji bi svet trebalo da prilagode masonskim doktrinama.
„Prvi svetski rat mora da bude ostvaren kako bi nam omogućio da zbacimo sa položaja moći ruske careve i time Rusiju učinimo tvrđavom ateističkog komunizma. Razilaženje i neslaganje između britanskog i nemačkog carstva, uzrokovano agentima iluminata, biće uzeto kao podsticaj za taj rat. Na kraju rata uspostaviće se komunizam, kako bi se preko njega uništile i druge vlade te oslabili uticaji religija“, napisao je Pajk.
„Drugi svetski rat treba da bude podstaknut iskorišćavanjem razlika između fašista i političkih cionista. Taj rat treba da bude uspostavljen na takav način da za posledicu ima uništenje nacizma i jačanje cionizma u toj meri da omogući uspostavljanje suverene države Izrael u Palestini. Tokom drugog svetskog rata, međunarodni komunizam mora da postane toliko jak da bude protivteža hrišćanstvu, koje će biti obuzdano i držano u pozadini sve do momenta kada će biti potrebno za konačnu socijalnu kataklizmu“, rekao je on.
„Treći svetski rat mora da bude podstaknut iskorišćavanjem različitosti između političkih cionista i vođa islamskog sveta. Rat treba da bude vođen na takav način da se islam i politički cionizam međusobno unište. U međuvremenu, ostale će nacije još jednom biti podeljene. Nahuškaćemo nihiliste i ateiste, isprovociraćemo ogromnu socijalnu kataklizmu koja će u svojim strahotama narodima jasno pokazati učinak potpunog ateizma, izvor divljaštva i najkrvavijeg previranja“, dalje piše Pajk.
„Tada će širom sveta građani biti prinuđeni da se brane od revolucionarnih svetskih manjina, istrebe uništavače civilizacije, i gomile, razočarane hrišćanstvom, čiji će deistički duh od tog trenutka biti bez smera i cilja, žudeći za idealom, ali ne znajući na šta bi usmerile svoje obožavanje, primiće istinsko svetlo kroz univerzalnu objavu čistog Luciferovog nauka, koji će napokon biti iznesen pred javnost. Ta će objava biti rezultat opšteg reakcionarnog pokreta koji će uslediti nakon uništenja i hrišćanstva i ateizma, oba istovremeno pobeđena i iskorenjena“, pisao je Pajk.
