Može li „pokušaj državnog udara” Jevgenija Prigožina (62) da promeni sudbinu ukrajinskog rata? To je bila želja NATO-a, koji se nadao ovom ustanku i probudio svoje tihe agente u Rusiji. Ujedinjeno Кraljevstvo i Sjedinjene Države su konačno nameravale da postignu podelu zemlje, koju nisu uspele da dovrše 1991.

Stvaranje privatnih vojnih kompanija (PMC), uključujući Vagnerovu grupu, bila je ideja koju je podržao predsednik Vladimir Putin da se testiraju novi oblici komandovanja pre nego što budu odabrani i najbolji od njih primenjeni u vojsci. U stvari, za samo nekoliko godina ove kompanije su testirale mnoge metode i često dokazale svoju efikasnost. Sada je bilo vreme da se završi restrukturiranje ruske vojske raspuštanjem ovih grupa i integracijom njihovih snaga u regularnu vojsku.

Predsednik Putin je za to odredio datum: 1. jul. Tako je prošlog meseca Ministarstvo odbrane poslalo nacrte ugovora raznim privatnim vojnim kompanijama da završe njihovo uključivanje u vojsku. Ali grupa Vagner je odbila da odgovori, a Jevgenij Prigožin je eskalirao svoje uvrede na račun ministra i šefa kabineta.

Takođe treba reći da ni američki vojnici Blekvotera ni Vagnerovi ruski vojnici nisu plaćenici. Bore se za svoju zemlju i plaćeni su da preuzimaju nesrazmerne rizike koji se ne mogu tražiti od redovnih vojnika. Naprotiv, plaćenici se bore za novac pod komandom strane sile.

To što je šef privatne vojne kompanije dva meseca i u jeku vojne operacije objavljivao zapaljive video snimke protiv komandanata regularnih armija, ne bi se tolerisalo ni u jednoj državi. Ali upravo je to bio slučaj sa Jevgenijem Prigožinom u Rusiji. Mnogi vojni analitičari su se složili da ga Кremlj "tera da viče" kako bi skrenuo pažnju Zapada i sakrio od njih reorganizaciju regularne armije.

Jevgenij Prigožin prvi put se proslavio kao vlasnik ketering kompanija i restorana i kao snabdevač hranom i pićem zvaničnih događaja u Kremlju.

Jedna od njegovih najslavnijih fotografija je ona na kojoj služi hranu ruskom predsedniku.

Naknadno je dobio nadimak „Putinov kuvar".

I Jevgenij Prigožin i Vladimir Putin su iz Sankt Peterburga, drugog najvećeg grada u zemlji i znaju se odavno, možda još od devedesetih, dok je Putin radio u kabinetu gradonačelnika Sankt Peterburga i svraćao u Prigožinov restoran, popularan među lokalnim zvaničnicima.

Prigožinov posao sa keteringom je cvetao, proširivši se na državne tendere za snabdevanje hranom škola, vrtića i, na kraju, vojske - ugovore vredne više od tri milijarde dolara, prema istrazi Fondacije za borbu protiv korupcije, koju je osnovao ruski opozicioni političar Aleksej Navaljni.

Zapadne obaveštajne službe su se fokusirale na Jevgenija Prigožina od početka vojnih operacija u Ukrajini. Oni su 18. marta otkrili hiljadu dokumenata o njegovim aktivnostima i pljačkanju Afrike.

U Libiji se Vagner borio da podrži generala Haftara, koji je pokušao da sruši vladu podržanu od Ujedinjenih nacija, a plaćenici su finansirani prihodima od naftne industrije u zemlji.

U Centralnoj Afričkoj Republici, plaćenička grupa je stala na stranu aktuelne vlade a protiv lokalnih pobunjenika.

Učestvovao je u lovu na korupciju unutar ruskih armija, ali ga to nije sprečilo da razvija korupciju van oružanih snaga. Moguće je da je zahvaljujući ovoj istrazi Zapad pronašao način da njime manipuliše; Čovek je bio i patriota i dokazani lopov koji je osuđen u Sovjetskom Savezu.

Prema pisanju ruskih medija, hronološki pedantno, 1979. bio je osuđen na uslovnu kaznu od dve i po godine zatvora zbog krađe, a 1981. osuđen je na 13 godina zatvora zbog pljačke i drugih zločina. Кad je izašao na slobodu, 1990. godine, započeo je svoj biznis - prodaju hot-dogova.

Bez obzira na to, Jevgenij Prigožin se upustio u poduhvat dostojan oligarha iz Jeljcinove ere. On uverava da je ministar odbrane Sergej Šojgu iz Tuve (Sibir/Mongolija) otputovao u Rostov na Donu da nadgleda bombardovanje Vagnerovih trupa. Optužuje ga da je ubio hiljade svojih ljudi. Na kraju je napustio front da bi došao u Rostov na Donu da zauzme štab redovnih armija. On je najavio da će sa svojih 25.000 ljudi krenuti na Moskvu da se obračuna sa ministrom odbrane i načelnikom Generalštaba.

U svom nedavnom videu je rekao: „Bili smo spremni da učinimo ustupke Ministarstvu odbrane, da se odreknemo svog oružja, da pronađemo rešenje kako da nastavimo da branimo zemlju ... Danas su pokrenuli raketne napade u našim logorima. Mnogi vojnici su pali. Mi ćemo odlučiti kako da odgovorimo na ovaj zločin. Sledeći krug je naš. To stvorenje [sekretar odbrane] će biti uhapšeno."

Vagner ima na raspolaganju 25.000 ljudi, ali ne samo na ukrajinskom frontu. Mnogi su stacionirani u Aziji i Africi. Iako Vagner takođe ima avione, njegovo vazduhoplovstvo je neadekvatno u poređenju sa regularnim armijama, njegova kolona bi bila bombardovana a da on ne može da je zaštiti.

Za manje od jednog dana sve vlasti Ruske Federacije obnovile su lojalnost Кremlju. Predsednik Vladimir Putin se pojavio na televiziji. On je podsetio na presedan iz 1917. godine kada je Lenjin povukao carsku Rusiju iz Prvog svetskog rata iako je bila na ivici pobede. Pozvao je sve da preuzmu odgovornost i služe otadžbini umesto lične avanture.

U ovom govoru Vladimir Putin je pohvalio hrabrost Vagnerovih vojnika, od kojih su mnogi pali za otadžbinu. Stoga ih nije krivio za situaciju, već ih je pozvao da ne slede svog vođu protiv države, a samim tim i protiv naroda.

„Prevelike ambicije i lični interesi doveli su do izdaje. Do izdaje svoje zemlje, svog naroda i ideje za koju su se, rame uz rame sa ostalim našim jedinicama i pojedinicama, borili i ginuli vojnici i komandanti Vagnerove grupe”, rekao je predsednik.

Završavajući svoje kratko obraćanje naciji, predsednik Vladimir Putin je zaključio: „Sačuvaćemo ono što nam je drago i sveto. Postaćemo još jači“.

Ovo je emitovano na ruskim TV kanalima, dramatizujući situaciju.

Glavni tužilac pokrenuo je istragu protiv Prigožina zbog „organizovanja oružane pobune”.

Ukrajinske vlasti su na društvenim mrežama pozvale belorusku opoziciju da iskoristi ruske nerede, da ustane i smeni predsednika Aleksandra Lukašenka .

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, koga je pozvao njegov ruski kolega, kontaktirao je Jevgenija Prigožina i ubedio ga da odustane od svojih planova i vrati svoje trupe na prve linije fronta. Vladimir Putin je dao reč da će poštovati sporazum koji su pobunjenici potpisali. Ovaj poslednji je najavio da neće rušiti Šojgua i Gerasimova.

Po rečima predsednika Putina, to je „oružana pobuna“ i „napuštanje položaja“. Vagner je napustio front, ali Ukrajinci nisu smeli ili nisu mogli da napadnu deo fronta koji je napustio. Ne postoji ništa strašnije za Ruse nego što branioci napuštaju svoje položaje. Iz tog razloga, Prigožin je prethodnog dana objavio video-snimak u kome uverava da Кijev nije bombardovao Donbas poslednjih osam godina, što je flagrantno u suprotnosti sa zapažanjima OEBS-a i Saveta bezbednosti UN. Na njegovu nesreću, Rusi ne mogu da podnesu kada se njihova dobra vera dovodi u pitanje.

Ovde je na mestu još jedna primedba: iako se pobunio protiv predsednika Putina, Prigožin nije ubio nikoga. Njagove trupe su bez otpora ušle u Rostov na Donu. Redovne ruske trupe nisu napale Vagnerov štab u Sankt Peterburgu. Prigožinovi ljudi nisu krenuli na Moskvu. Ministarstvo odbrane očigledno nije ispalilo ni jednu raketu na Vagnerove vojnike. Državni tužilac je zatvorio slučaj pobune. Vagnerovi milicioneri koji nisu učestvovali u ustanku odmah su uključeni u redovnu vojsku. Tri jedinice su se vratile na front. Sudbina milicionera koji su učestvovali u pobuni rešava se od slučaja do slučaja.

Na kraju, država nije oslabljena. Dva pobednika su Ruska Federacija i Belorusija. Ostaje činjenica da je u glavama Rusa cela ova afera u velikoj meri bila inscenirana: nazirao se ustanak, koji je odmah puknuo. Ostaće samo dovođenje u pitanje kvaliteta vojnog rukovodstva; Dosadna ideja, uprkos verovanju stanovništva u požrtvovanost svojih vojnika.

Na kraju ove čudne epizode, predsednik Putin je ponovo govorio na televiziji. Ponovo je pohvalio Vagnerove borce i pozvao ih da se pridruže regularnim vojskama, tajnim službama ili drugim bezbednosnim snagama. Takođe im je dao izbor da se vrate kući ili da se pridruže Prigožinu u Belorusiji.

Ruskim društvenim mrežama kruže svakakve hipoteze. Najviše iznenađuje da bez pomoći Ministarstva odbrane da mu obezbedi gorivo, Vagner nije mogao da se pobuni i krene na prestonicu.

U narednim nedeljama trebalo bi da bude završna faza transformacije ruske vojske.