Aranžman o primirju u Donbasu, uz ruskog lidera Vladimira Putina, kao i tadašnjeg predsednika Ukrajine Petra Porošenka, usaglašavali su još i nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland ("Normandijska četvorka").
Ideja ovog dokumenta, inače, bila je da dođe do mira u tadašnjoj jugoistočnoj Ukrajini.
Jer, u aprilu 2014.godine, ubrzo nakon državnog udara u Kijevu i svrgavanja predsednika Viktora Janukoviča, na jugoistoku zemlje pokrenuta je vojna operacija protiv stanovnika Donjecke i Luganske oblasti koji su odbili da se povinuju zvaničnom Kijevu.
Do leta su sukobi između vojske i formacija ukrajinskih nacionalista i milicija eskalirali u potpune vojne operacije korišćenjem teških oklopnih vozila i aviona.
Na teritorijama Donjecke i Luganske oblasti, po rezultatima referenduma, proglašene su Donjecka i Luganska Narodna Republika (DNR i LNR).
A Minski dokument, naime, predviđao je razoružavanje svih nezakonitih grupa i povlačenje iz Ukrajine svih stranih oružanih formacija, tehnike i plaćenika. Obuhvatao je i plan za razmenu zarobljenika na osnovu principa "svi za sve", reformu ustava Ukrajine sa ciljem decentralizacije i fiksiranja posebnog statusa pojedinih regiona Donjecke i Luganske oblasti. Kako je tada objasnio Putin, dogovor je obuhvatio i povlačenje teškog naoružanja, kao i ustanika u Donbasu.
"Usaglasili smo implementaciju Minskih sporazuma. Naravno, treba da budu preduzeti konkretni koraci i pred nama su velike prepreke. Mogu da kažem da je inicijativa sebe opravdala", navedeno je tada u saopštenju nemačke kancelarke, koja je na sve to i dodala da je ruski predsednik Vladimir Putin ubedio ustanike u Donbasu da pristanu na primirje.
I Merkelova, i Porošenko i Oland priznali su, međutim, od početka ruske Specijalne vojne operacije u Ukrajini, da je za njih takozvani Kompleks mera za ispunjavanje minskih sporazuma, odnosno "Minsk 2" potpisan 12. februara 2015. godine, bio samo mrtvo slovo na papiru. Bez obzira na to što je on dobio podršku Saveta bezbednosti UN i postao obavezujući međunarodnopravni dokument, ispostavilo se da je zapravo bio samo "navlakuša" za Rusiju koja je trebalo da kupi vreme Zapadu da naoruža Ukrajinu i gurne je u rat.
Zapad nikad nije planirao da poštuje sporazum
Prva je "otvorila dušu" bivša nemačka kancelarka, govoreći ono što je i ruska strana u međuvremenu shvatila - da Minski sporazumi iz 2014. i 2015. godine nisu bili potpisani sa namerom da se postigne trajni mir.
"Minski sporazum je bio pokušaj da se Ukrajini kupi vreme. Ona je to vreme iskoristila da ojača. Ukrajina iz 2014-2015. nije Ukrajina koju vidite danas", rekla je Merkelova.
Bivša nemačka kancelarka rekla je i da bi ruski predsednik Vladimir Putin tada "lako pregazio" Ukrajinu.
"Takođe sumnjam da je NATO mogao da pruža toliko pomoći Ukrajini kao što to sada čini", rekla je Merkelova za period kada je Kijev pokrenuo ofanzivu protiv proruske populacije u Donjecku i Lugansku.
A onda je na red u "igri istine" došao i Porošenko koji je izjavio da je potpisivanje Minskih sporazuma dalo Ukrajini osam godina da "izgradi vojsku, ekonomiju i globalnu proukrajinsku antiputinovsku koaliciju".
I treći potpisnik sporazuma, Fransoa Oland, naveo je da Ukrajina sada ima bolje obučenu i opremljenu vojsku nego 2014.godine, a da je Kijev, zahvaljujući Minskim sporazumima dobio mogućnost da ojača svoje kapacitete. Dodao je i da je sadašnji otpor ukrajinske vojske rezultat diplomatske veštine Francuske i Nemačke, potrđujući tako direktno umešateljstvo zapada u konflikt u Ukrajini.
I kao što ni Zapad nije planirao da poštuje sporazume na kojima su sami radili, isto to nije hteo ni sadašnji predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski po dolasku na funkciju.
n je u intervjuu "Špiglu" priznao da se u vezi s tim lično žalio bivšoj nemačkoj kancelarki Angeli Merkel i predsedniku Francuske Emanuelu Makronu, rekavši im da je taj dokument nemoguće realizovati.
"Što se tiče Minskih sporazuma u celini, ja sam rekao Emanuelu Makronu i Angeli Merkel: 'Nećemo moći tako da ih realizujemo'", izjavio je Zelenski i dodao da je o tome govorio i predsedniku Rusije Vladimiru Putinu na prvom i poslednjem susretu s njim, u "normandijskom formatu", 2019. godine.
Lagali su, nek idu na sud
Predsednik ruske Državne dume Vjačeslav Volodin rekao je nedavno da bi priznanje ukrajinskog rukovodstva, bivše nemačke kancelarke Angele Merkel i bivšeg francuskog predsednika Fransoa Olanda, da je svrha Minskih sporazuma bila da se Ukrajini "kupi vreme" tokom kojeg će ojačati za nove sukobe sa Rusijom, trebalo da bude dokaz protiv njih za međunarodni vojni sud.
"Šef Saveta bezbednosti Ukrajine Aleksej Danilov priznao je da se kijevski režim spremao za rat sa Rusijom. Ova izjava, kao i otkrića Merkelove i Olanda da su sporazumi iz Minska bili način da se Kijevu 'kupi vreme', još jednom potvrđuju koliko je bila realna i ozbiljna pretnja za bezbednost ne samo za stanovnike Donbasa, već i za celo stanovništvo Rusije", napisao je Volodin na svom Telegram kanalu.
On je dodao da priznanja predstavnika kijevskog režima i bivših lidera Nemačke i Francuske treba da budu iskorišćena kao dokaz protiv njih za međunarodni vojni tribunal.
Kako je ocenio predsednik Državne dume, rukovodstvo Ukrajine, Merkelova i Oland su "planirali da započnu svetski rat sa predvidivim posledicama i zaslužuju kaznu za svoje zločine".
"Odluka o pokretanju specijalne vojne operacije je sprečila katastrofu i smrt ogromnog broja ljudi", zaključio je Volodin.
