Predsednik Rusije Vladimir Putin je evocirao duh sovjetske vojske koja je pobedila nacističke nemačke snage kod Staljingrada pre 80 godina da bi u četvrtak, 2. februara, izjavio da će Rusija pobediti Ukrajinu.
U vatrenom govoru u Volgogradu, poznatom kao Staljingrad do 1961. godine, Putin je osudio Nemačku što je pomogla u naoružavanju Ukrajine i ponovio da je u tom sukobu spreman da iskoristi ceo ruski arsenal, koji uključuje i nuklearno oružje.
Šta ljudi u Rusiji misle o tome da sada, 78 godina nakon završetka rata, nemački tenkovi ponovo jurišaju na ruske vojnike. Odgovor nije lak, jer se u Rusiji čuje mnogo različitih glasova. Na obeležavanju 80. godišnjice ruske pobede u Staljingradu, ruski predsednik Putin je rekao:
„Neverovatno, neverovatno, ali činjenica je: ponovo nam prete nemački tenkovi Leopard sa naslikanim krstovima, a opet Hitlerovi potomci žele da ratuju sa Rusijom od ruku pristalica Bandere na tlu Ukrajine.
Šta Rusi misle o Nemcima nakon odluke nemačke vlade da ponovo upotrebi teške tenkove protiv Rusije
Pored isporuke tenkova, nemački vojnici su ponovo u baltičkim državama, samo nekoliko kilometara od ruskog grada Sankt Peterburga. Za mnoge Ruse ovo je deja vu i dokaz da Nemci nisu ništa naučili iz svoje istorije. Nisu se uhvatili u koštac sa zločinima koje su Nemci počinili u Rusiji u to vreme, niti su naučili lekciju istorije da ratovanje sa Rusijom nije dobra ideja.
Sovjetski Savez je izgubio 27 miliona ljudi u Drugom svetskom ratu, polovinu svetskih žrtava izazvanih ratom.
U Nemačkoj su mediji nastavili da boje neprijateljsku sliku Rusije. Prvo u Hladnom ratu, a potom protiv današnje Rusije.
Toliko Rusa ovih dana govori da Nemci očigledno nisu ništa naučili iz svoje istorije i da će možda biti primorani da ponovo nauče lekciju.
Ali, hvala Bogu, još uvek ima mnogo Rusa koji znaju da u Nemačkoj i na Zapadu ima mnogo ljudi koji se ne slažu sa antiruskom politikom, ali da tu malo mogu da urade. Inače, jedan od tih ljudi je Putin, što se moglo čuti iz njegovog govora.
Pređimo sada na govor koji je Putin održao povodom 80. godišnjice pobede kod Staljingrada. Pažljivo pročitajte govor, ovaj savet se odnosi i na one koji podržavaju isporuke tenkova, jer Putin se takođe osvrće na trenutnu situaciju i pronalazi jasne reči za ljude poput Analene Berbok, čak i ako ne navodi nijedno ime.
Početak prevoda:
Dragi veterani! Dragi prijatelju!
Danas obeležavamo jedan od najvažnijih i sudbonosnih datuma u istoriji naše zemlje i sveta. Pre tačno 80 godina kod Staljingrada, na obalama velike ruske Volge, omraženi i surovi neprijatelj je zaustavljen i nepovratno odbačen kada se završila duga, teška i ogorčena bitka za Staljingrad.
Nije to bila samo bitka za grad – u pitanju je postojanje napaćene, ali ne i pokorene zemlje, ovde je odlučen ishod ne samo Velikog otadžbinskog rata, već i celog Drugog svetskog rata, i svi u rovovima a u pozadini to osetili i shvatili.Kao i često u našoj istoriji, zajedno smo stali u odlučujuću bitku i pobedili.
Staljingradska bitka je s pravom ušla u istoriju kao radikalna prekretnica u Velikom otadžbinskom ratu. Porazom najveće grupacije Vermahta i njenih satelita, slomljena je volja cele Hitlerove koalicije, evropskih vazala i saradnika nacističke Nemačke, jer su se u Staljinggradu borili mnogi od njih, a predstavnici gotovo svih zemalja pokorene Evrope počeli očajnički da traže načine da pobegnu, izbegnu odgovornost i svu krivicu prebace na svoje bivše gospodare. Najzad, svima je postalo jasno ono što je sovjetski narod znao od samog početka: nacistički planovi da unište našu zemlju, sve njihove ideje o svetskoj prevlasti, osuđeni su na propast.
200 dana u Staljingradu, na ulicama legendarnog grada koji je pretvoren u ruševine, dve armije su se borile do smrti, a pobedila je ona koja je moralno jača. Žestoki otpor naših vojnika i komandanata, ponekad prevazilazeći ljudske sposobnosti, može se razumeti i objasniti samo njihovom privrženošću otadžbini, njihovim čvrstim, apsolutnim uverenjem da je istina na našoj strani. Spremnost da se ide do gorkog kraja zarad otadžbine, radi istine, da se učini nemoguće, bila je i jeste u krvi, u karakteru našeg multietničkog naroda – to je ono što je srušilo nacizam.
Staljingrad je zauvek postao simbol neuništivosti našeg naroda, moći samog života. Čitava zemlja je bukvalno iz početka obnovila ovaj grad, njegova predgrađa i sela, jer u februaru 1943. godine praktično nije bilo ni jednog drveta i nijedne stajaće zgrade.
I tada kao i sada, izuzetna istrajnost i samopožrtvovanost branilaca i stanovnika Staljingrada dirnula je u srce i izazvala osećaj iskrene zahvalnosti i poštovanja. Naša moralna dužnost – posebno prema vojnicima-pobednicima – jeste da sačuvamo celokupno sećanje na ovaj herojski podvig, prenesemo ga budućim pokolenjima i ne dozvolimo nikome da negira ulogu Staljingradske bitke u pobedi nad nacizmom i oslobođenju oko svet umanjuje značaj ovog monstruoznog zla.
Sada, na žalost, vidimo da ideologija nacionalsocijalizma – čak i u svom modernom obliku, u njegovoj modernoj manifestaciji – ponovo stvara direktne pretnje bezbednosti naše zemlje, ponovo smo prinuđeni da odbijemo agresiju kolektivnog Zapada.
Neverovatno je, neverovatno, ali činjenica je: ponovo nam prete nemački tenkovi Leopard na kojima su naslikani krstovi, a opet Hitlerovi potomci žele da ratuju sa Rusijom od ruku pristalica Bandere na tlu Ukrajine.
Znamo da uprkos naporima zvanične i komercijalne propagande neprijateljskih zapadnih elita, imamo mnogo prijatelja širom sveta, uključujući Ameriku, Severnu Ameriku i Evropu.
Ali oni koji uvlače evropske zemlje, uključujući Nemačku, u novi rat sa Rusijom i neodgovorno ga nazivaju svršenim činjenicom, oni koji očekuju da poraze Rusiju na bojnom polju očigledno ne shvataju da će savremeni rat sa Rusijom za njih biti sasvim drugačiji. . Ne šaljemo naše tenkove do krajnjih granica, ali imamo čime da odgovorimo, a to se neće završiti upotrebom oklopnih vozila. To bi svako trebalo da razume.
Oni koji nam prete kao da ne razumeju jednostavnu istinu: sav naš narod, svi smo odrasli siseći tradiciju svog naroda uz majčino mleko, tradiciju generacije pobednika koji su svojim radom osvojili našu zemlju, njihov znoj i njihovu izgrađenu krv i ostavili nam to u nasleđe.
Postojanost branilaca Staljingrada je glavna moralna orijentir za rusku vojsku i za sve nas, a naši vojnici i oficiri su joj odani. Kontinuitet generacija, vrednosti i tradicija izdvaja Rusiju i čini nas jakim i sigurnim u sebe, u svoja prava i u našu pobedu.
Svima prisutnima u ovoj sali, svim današnjim braniocima otadžbine, svim ruskim građanima i našim sunarodnicima u inostranstvu najtoplije čestitam 80. godišnjicu pobede u Staljingradskoj bici.
Želim vam srećan praznik, praznik trijumfa života i pravde.
