► Gospodine Vad, šta mislite o isporuci 40 kuna u Ukrajinu koju je najavio kancelar Šolc?
Ovo je vojna eskalacija, takođe i u percepciji Rusa - iako više od 40 godina stara kuna nije srebrni metak. Spuštamo se niz tobogan. To bi moglo razviti sopstvenii zamah koji više ne možemo kontrolisati. Naravno da je bilo ispravno podržati Ukrajinu i naravno da Putinov napad nije u skladu s međunarodnim pravom - ali sada se konačno moraju razmotriti posledice!
► I kakve bi mogle biti posledice?
Želite li postići spremnost za pregovore s isporukama tenkova? Želite li ponovo osvojiti Donbas ili Krim? Ili želite potpuno poraziti Rusiju? Nema realne definicije krajnjeg stanja. A bez celovitog političkog i strateškog koncepta, isporuke oružja su čisti militarizam.
► Šta to znači?
Imamo vojno operativni zastoj, koji ne možemo vojno rešiti. Inače, to je i mišljenje načelnika združenog štaba američke vojske. General Mark Mili kaže da nije poenta da se pregovorima nagradi Vladimir Putin, ali da je možda došlo vreme kada bi Ukrajina i njeni saveznici trebalo da počnu da rade na političkom rešenju, jer trajno vojno rešenje možda neće moći da se postigne u bliskoj budućnosti. Poručio je da vojnu pobedu Ukrajine nije za očekivati i da su pregovori jedini mogući put. Sve drugo je besmisleno trošenje ljudskih života.
General Mili je svojom izjavom izazvao mnogo problema u Vašingtonu, a bio je i žestoko kritikovan u javnosti.
Rekao je neugodnu istinu, istina koja, uzgred budi rečeno, jedva da je ikada objavljena u nemačkim medijima. Ono što se događa u Ukrajini je rat iscrpljivanja s gotovo 200.000 palih i ranjenih vojnika s obe strane, s 50.000 mrtvih civila i s milionima izbeglica. Mili je povukao paralelu s Prvim svetskim ratom koja ne može biti prikladnija. Tokom Prvog svetskog rata, takozvani 'Verdunski mlin krvi', koji je zamišljen kao bitka iscrpljivanja, doveo je do smrti gotovo milion mladih Francuza i Nemaca. Pali su u prazno. Tako je odbijanje zaraćenih strana da pregovaraju dovelo do dodatnih miliona smrti. Ta strategija u to vreme nije vojno funkcionisala – a neće uspeti ni danas.
► I vas su napadali da pozivate na pregovore.
Da, kao što je učinio i generalni inspektor nemačkih oružanih snaga, general Eberhard Corn, koji je, poput mene, upozorio na precenjivanje regionalno ograničenih ofenziva Ukrajinaca u letnim mesecima. Vojni stručnjaci - koji znaju šta se događa u tajnim službama, kako je na terenu i šta rat zapravo znači - uglavnom su isključeni iz diskursa. Ne uklapaju se u medijsko oblikovanje mišljenja. U velikoj meri imamo medijsku sinhronizaciju kakvu nisam doživeo u Nemačkoj. Ovo je čisto mišljenje. I to ne u ime države, kao što je poznato iz totalitarnih režima, nego iz čistog samoosnaživanja.
► Medijski ih napadaju sa svih strana, od BILD -a do FAZ -a i Špigela.
To je tako. Srećom, prema aktualnoj anketi Većina stanovništva je već duže vreme protiv daljih isporuka oružja. Međutim, ništa od toga nije objavljeno. Uglavnom više nema poštenog, otvorenog diskursa o ukrajinskom ratu, i smatram da je to vrlo uznemirujuće. To mi pokazuje koliko je Helmut Šmit bio u pravu. U razgovoru s kancelarkom Merkel rekao je: Nemačka jeste i ostaće ugrožena nacija.
► Kako ocenjujete politiku ministra spoljnih poslova Nemačke?
Vojne operacije uvek moraju biti povezane s pokušajima postizanja političkih rešenja. Teško je podneti jednodimenzionalnost sadašnje spoljne politike. Glavni zadatak spoljne politike jeste i ostaje diplomatija, pomirenje interesa, razumevanje i upravljanje sukobima. To mi nedostaje ovde. Drago mi je da konačno imamo ministra spoljnih poslova u Nemačkoj (Kopredsednica Zelenih Analena Berbok), ali nije dovoljno koristiti samo ratnu retoriku i hodati Kijevom ili Donbasom s kacigom i pancirnim prslukom. To je premalo.
► Berbok je član Zelenih, bivše "mirovne" stranke.
Ne razumem mutaciju Zelenih iz pacifista u ratnu stranku. Ja lično ne znam nijednog zelenaša koji bi uopšte služio vojni rok. Činjenica da jedna stranka ima toliki politički uticaj da nas može uvući u rat je vrlo zabrinjavajuća.
► Da vas je kancelar Šolc preuzeo od svog prethodnika i da ste još uvek kancelarov vojni savetnik, šta biste mu savetovali u februaru 2022.?
Savetovao bih mu da vojno pomogne Ukrajinu, ali na odmeren i razborit način kako bi izbegao negativne efekte. I savetovao bih mu da utiče na našeg najvažnijeg političkog saveznika, SAD. Jer ključ rešenja rata leži u Vašingtonu i Moskvi. Svideo mi se kancelarov stav poslednjih meseci. Ali Zeleni, FDP i buržoaska opozicija vrše toliki pritisak – praćen uglavnom jednoglasnom medijskom muzikom – da ga kancelar teško može apsorbovati.
► A šta ako tenkovi Leopard budu isporučeni?
Onda se opet postavlja pitanje šta bi uopšte trebao biti cilj isporuke tenkova. Za zauzimanje Krima ili Donbasa nisu dovoljne kune i leopardi. U istočnoj Ukrajini, na području Bahmuta, Rusi jasno napreduju. Verovatno će ubrzo potpuno osvojiti Donbas. Treba samo uzeti u obzir brojčanu nadmoć Rusa nad Ukrajinom. Rusija može mobilisati do dva miliona rezervista. Zapad tamo može poslati 100 kuna i 100 leoparda, oni ništa ne menjaju u ukupnoj vojnoj situaciji. A krajnje važno pitanje je kako okončati takav sukob s ratobornom nuklearnom silom - pazite, najmoćnijom nuklearnom silom na svetu! - Kako preživeti bez ulaska u treći svetski rat? A upravo to političarima i novinarima ovde u Nemačkoj ne ide u glavu!
Argument je da Putin ne želi pregovarati i da ga treba postaviti na njegovo mesto kako bi prestao da divlja Evropom.
Istina je da se Rusima mora signalizirati: do ovde i ne dalje! Takav agresorski rat ne sme predstavljati presedan. Stoga je ispravno da NATO povećava svoju vojnu prisutnost na istoku i da je Nemačka uključena. Ali to što Putin ne želi pregovarati je "neverovatno". I Rusi i Ukrajinci bili su spremni na mirovni sporazum na početku rata krajem marta, početkom aprila 2022. Onda od toga nije bilo ništa. Konačno, tokom rata, sporazum o žitu konačno su ispregovarali Rusi i Ukrajinci uz učešće Ujedinjenih naroda.
► Sada smrt ide dalje
Možete nastaviti iscrpljivati Ruse, što znači stotine hiljada mrtvih, ali na obe strane. A to znači dalje uništavanje Ukrajine. Šta je ostalo od ove zemlje? Biće sravnjena sa zemljom. Na kraju, to više nije opcija ni za Ukrajinu. Ključ rešenja sukoba ne leži u Kijevu, niti je u Berlinu, Briselu ili Parizu, on leži u Vašingtonu i Moskvi. Smešno je reći da Ukrajina to mora i može odlučiti.
► S ovakvim tumačenjem neko se u Nemačkoj brzo smatra teoretičarom zavere...
I sam sam uvereni transatlantik. Iskreno ću vam reći, ako sumnjam, radije bih živeo pod američkom hegemonijom nego pod ruskom ili kineskom. Ovaj rat je u početku bio samo domaći politički sukob u Ukrajini. Počelo je 2014. između ruskojezičnih etničkih grupa i samih Ukrajinaca. Dakle, bio je to građanski rat. Sada, nakon invazije, to je postao međudržavni rat između Ukrajine i Rusije. To je takođe borba za nezavisnost Ukrajine i njenu teritorijalnu celovitost. To je u redu. Ali to nije cela istina. To je takođe proxy rat između SAD-a i Rusije, a radi se o vrlo specifičnim geopolitičkim interesima u regiji Crnog mora.
► To bi bilo?
Crnomorska regija jednako je važna za Ruse i njihovu Crnomorsku flotu kao što su Karibi ili Panama za Sjedinjene Države. Jednako važan kao Kini Južno kinesko more i Tajvan. Jednako važna kao turska zaštitna zona, koju su uspostavili protiv Kurda kršeći međunarodno pravo. U tom kontekstu i iz strateških razloga, ni Rusi ne mogu izaći odatle. Na stranu to što bi stanovništvo na Krimu na referendumu sigurno glasalo za Rusiju.
► Pa kako će se ovo nastaviti?
Kad bi Rusi bili prisiljeni na povlačenje iz crnomorske regije masovnom zapadnom intervencijom, sigurno bi pribegli nuklearnom oružju pre nego siđu sa svetske pozornice. Smatram da je naivno verovati da se nuklearni napad Rusije nikada ne bi dogodio, prema motu 'Oni samo blefiraju'.
► Ali šta bi moglo biti rešenje?
Treba jednostavno pitati ljude u regiji, dakle u Donbasu i na Krimu, kome žele pripadati. Trebalo bi obnoviti teritorijalni integritet Ukrajine, uz određena zapadna jemstva. A takvo sigurnosno jemstvo treba i Rusima. Dakle, nema članstva u NATO-u za Ukrajinu. Od samita u Bukureštu 2008. jasno je da je to ruska crvena linija.
► Šta mislite, gospodine Vad, šta nas čeka tokom 2023. godine?
U Vašingtonu se mora izgraditi širi front za mir. I ovom besmislenom aktivizmu u nemačkoj politici konačno mora doći kraj. Inače se jednog jutra budimo usred Trećeg svetskog rata.
Rusija neće jednostavno nestati s karte. Moramo izbeći teranje Rusa u zagrljaj Kineza, pomerajući tako multipolarni poredak na našu štetu. Rusija nam je takođe potrebna kao vodeća sila u višenacionalnoj državi kako bismo izbegli rasplamsavanje borbi i ratova. I da budem iskren, ne vidim da će Ukrajina postati članica EU, a pogotovo ne članica NATO-a. U Ukrajini, kao i u Rusiji, imamo visok nivo korupcije i vladavine oligarha.
