U zapadnoj mašti -- naročito američkoj -- Drugi svetski rat je sukob u kojem su oni pobedili. Bila je to pobeda oblikovana čeličnom snagom američkog generala Dvajt Dejvid Ajzenhauera, britanskog premijera Vinstona Čerčila i strašnom snagom atomske bombe. Drugi svetski rat je trajao 6 godina i 1 dan. Za zvaničan datum završetka ovog rata uzima se 2. septembar 1945. godine, kada je konačno slomljen otpor japanskih vojnika i potpisana kapitulacija.
Ali taj se narativ dramatično menja kada odete u Rusiju, gde se Drugi svetski rat naziva Velikim otadžbunskim ratom (Великая Отечественная война) i pamti se u znatno drugačijem svetlu.
Sovjetski Savez je podneo najveći teret nacističke ratne mašine i odigrao je možda najvažniju ulogu u porazu Hitlera. Prema jednom proračunu, za svakog pojedinog američkog vojnika poginulog u borbi protiv Nemaca, 80 sovetskih vojnika je umrlo radeći isto.
Istočni front je bio daleko najveće i najkrvavije bojište Drugog svetskog rata, i zaista ima malo sukoba u istoriji čovečanstva koji se sa njim mogu uporediti. Podrazumevao je više kopnenih borbi nego svi ostali frontovi Drugog svetskog rata zajedno.
Crvena armija bila je "glavni motor uništenja nacizma", piše britanski istoričar i novinar Maks Hastings u "Inferno: Svet u ratu, 1939.-1945.". Sovetski Savez platio je najveću cenu: iako brojke nisu tačne, procenjuje se da je tokom Drugog svetskog rata umrlo 26 miliona sovjetskih građana, uključujući čak 11 miliona vojnika. U isto vreme, Nemci su pretrpeli tri četvrtine svojih ratnih gubitaka boreći se protiv Crvene armije.
“Bila je velika sreća zapadnih saveznika da su Rusi, a ne oni sami, platili gotovo celi 'mesarski račun' za poraz nacističke Njemačke, prihvatajući 95 posto vojnih gubitaka triju velikih sila Velikog saveza. ”, piše Hastings.
Epske bitke koje su zaustavile napredovanje nacista -- brutalna zimska opsada Staljingrada, sukob hiljade oklopnih vozila kod Kurska (najveća tenkovska bitka u pistoriji) -- nisu imale poređenje na zapadnojm frontu. Prikazano nacistićko divljaštvo takođe je bilo drugačijeg stepena od onog koji su doživeli ljudi na zapadu.
Hitler je veći deo današnje istočne Evrope smatrao mestom za "lebensraum" - životni prostor za širenje nemačkog carstva i rase. Ono što je to podrazumevalo bio je užasan, sistemski pokušaj depopulacije čitavih delova kontinenta. To je uključivalo masovni masakr miliona evropskih Židova, od kojih je većina živela izvan predratnih nemačkih granica na istoku. Ali milioni drugih takođe su ubijeni, zlostavljani, oduzeti su im posedi i ostavljeni da gladuju.
"Holokaust zasjenjuje njemačke planove koji su predviđali još više ubijanja. Hitler je hteo ne samo iskoreniti Židove; želeo je takođe uništiti Poljsku i Sovjetski Savez kao države, istrebiti njihove vladajuće klase i pobiti desetine miliona Slovena", piše istoričar Timoti Snajder u Evropa između Hitlera i Staljina ."
Do 1943. Sovjetski Savez je već izgubio oko 5 miliona vojnika i dve trećine svog industrijskog kapaciteta zbog nacističkog napredovanja. To što je ipak uspelo odbiti nemačku invaziju svedoči o hrabrosti sovjetskih ratnih napora. Ali to je imalo šokantnu cenu.
Prema nekim podacima , 60 posto sovjetskih kućanstava izgubilo je makar jednog člana svoje porodice.
Prema navodima generala Romana Rudenka tokom suđenja u Nirnbergu, materijalna šteta u Sovjetskom Savezu, koju je nanela invazija sila Osovine, procenjuje se na 679 milijardi rubalja. Ova šteta se sastoji u, između ostalog, potpunom ili delimičnom uništenju 2.508 crkvenih objekata, 1.710 gradova, 70.000 sela i zaselaka, 31.850 industrijskih postrojenja, 40.000 milja železničke pruge, 4.100 železničkih stanica, 40.000 bolnica, 84.000 škola, i 43.000 javnih biblioteka. Sedam miliona konja i 17 miliona ovaca i koza je zaklano ili odvezeno.
U Sovjetskom Savezu se uzima da je rat završen 9. maja, kada je predaja stupila na snagu po moskovskom vremenu. Ovaj datum se slavi kao nacionalni praznik, Dan pobede (Denь Pobedы) u Ruskoj Federaciji .
