NATO je osam godina podržavao marionetske vlade u Ukrajini, finansirao napade na Donbas, više puta kršio Minski sporazum, zabranjivao ruski jezik u republikama Lugansk i Donjeck, uništavao demokratsku opoziciju i slobodne medije u Ukrajini, tako da je zemlja postala jednostranačka vlada u biti u vlasništvu i finansiranju SAD-a i oligarha kojom upravljaju američki agenti.
Ipak, SAD je nekako uspeo uveriti građane SAD-a i drugih zapadnih zemalja da je Rusija "zločesti dečko" koji je izvan kontrole i treba ga zaustaviti.
S druge strane, Rusija se trudila držati situaciju pod kontrolom. Međutim, odlučno je navedeno da će "crvena linija" biti dostignuta ako Ukrajina postane "nuklearna" i predstavlja direktnu pretnju Moskvi. To se ne bi tolerisalo.
Svakako, ovo je bilo trezveno upozorenje svakoj zdravoj i normalnoj zemlji da Ukrajina ni u kojem slučaju ne bi trebala postati "nuklearna". Jer čim bi se ova Pandorina kutija otvorila, bila bi uklonjena i poslednja prepreka mogućem nuklearnom ratu.
Zapad je gurao svoju priču. Zatim je, u februaru 2022., na godišnjoj Minhenskoj konferenciji, predsednik Ukrajine objavio svoju nameru da Ukrajinu želi učini "nuklearnom državom."
Pet dana kasnije Rusija je napala Ukrajinu. Američka propaganda je odmah krenula i mesecima, čak i dok je Ukrajina konstantno gubila rat, zapadni mediji ponavljali su u svakoj prilici svoje tvrdnje da se rat okreće, da Rusija posrće, a da se ukrajinski heroji suočavaju s "Velikim medvedom" koji će na kraju biti poražen.
Ali sve su to jučerašnje vesti. Zašto bismo ih sada ponovo čitalii?
Pa, još uvek je važno to što je NATO od samog početka bio nepromišljeni u pogledu mogućnosti nuklearnog sukoba.
Jesu li ludi? Ili su dovoljno glupi da misle da imaju nekakvu "prednost" u nuklearnom sukobu? Ili na celu stvar gledaju kao na igru?
O odgovoru na ovu dilemu možemo samo nagađati. Ali to na stranu, trebali bismo se zapitati a) koliki su izgledi da bi Zapad bio dovoljno hrabar da doista pritisne crveni taster, i b) kakav bi bio ishod.
"Kako bi izgledao nuklearni rat?" - bilo je mnogo studija, ali najživopisnija je Princeton ( Četverominutna simulacija pod nazivom "Plan A", koju su razvili istraživači povezani s Programom za nauku i globalnu bezbednost Univerziteta Prinston )
Ovaj je projekt motivisan potrebom da se istaknu potencijalno katastrofalne posledice trenutnih američkih i ruskih planova za nuklearni rat. Rizik od nuklearnog rata dramatično se povećao u poslednje dve godine jer su Sjedinjene Države i Rusija napustile ugovore o kontroli nuklearnog oružja, započele razvijati nove vrste nuklearnog oružja i proširile okolnosti u kojima bi mogle upotrebiti nuklearno oružje. SGS je razvio novu simulaciju za verovatnu eskalaciju rata između Sjedinjenih Država i Rusije koristeći realne položaje nuklearnih snaga, ciljeve i procene smrtnih slučajeva. Procenjuje se da bi u prvih nekoliko sati sukoba bilo više od 90 miliona mrtvih i ozleđenih.
Rezultirajući neposredni smrtni slučajevi i gubici koji bi se dogodili u svakoj fazi sukoba određuju se korištenjem podataka iz NUKEMAP-a
Započinje nasumičnim pojedinačnim lansiranjem u istočnoj Evropi, pokazujući veličinu i broj nuklearnih bojevih glava i obrasce lansiranja.
Prikazuje putanje i, dodatno, stepen razaranja uzrokovanog svakim projektilom.
Manje nuklearne bojeve glave pokrile bi celu Europu.
Budući da je veći deo Evrope uništen, NATO lansira oko 600 američkih kopnenih i pomorskih projektila na ruske nuklearne snage. Pre nego što njeni oružani sistemi budu uništeni, Rusija ispaljuje projektile iz silosa, vozila i podmornica.
U završnoj fazi sukoba Rusija i NATO gađaju 30 najnaseljenijih gradova i ekonomskih centara suprotne strane - koristeći 5-10 nuklearnih bojevih glava za svaki cilj, zavisno od broja stanovnika - u pokušaju da spreče potencijal za oporavak.
Drugim rečima, tada bi na scenu stupile veće transatlantske nuklearne rakete - najsavremenije rakete Sarmat. Sarmat je sposoban izbeći sisteme protivraketne odbrane. Leti brzinom pet puta većom od zvuka, teži više od 200 tona (208,1) i ima više odvojivih bojevih glava.
Zapad nema ništa uporedivo. Stručnjaci NATO- već su Sarmat nazvali "Sotona-2"
Šta bi onda bila posledica?
Bilo koji veći američki grad bio bi napadnut s više ICBM raketa, od kojih je svaka dovoljno velika da ga u potpunosti uništi. Većina SAD-a bila bi pokrivena s više ICBM-a. SAD bi bile uništene za nekoliko sati. Procenjuje se da bi u prvom navratu bilo ubijeno oko 90 miliona ljudi.
Oni koji su na nultoj tački bi nestali. Oni koji su bili na rubu dejstva bombe mogli bi pobeći ako se brzo probiju do betonskog skloništa. Tamo bi morali ostati nedeljama, ako ne i duže. Bilo bi kockanje kada je trenutak sigurno napustiti sklonište.
Severna granica SAD-a bila bi uništena, uključujući kanadske pogranične gradove poput Vankuvera i Toronta. Uništila bi se i južna granica s Meksikom.
Sledeće bi bilo kretanje atmosferskih radioaktivnih padavina.
Kao što video pokazuje , oni koji žive u ili blizu direktne mete ne bi imali nade, ali postoje i mesta izvan SAD-a koja uopšte nisu pogođena. One lokacije koje nemaju stratešku prednost ne bi bile napadnute. Dakle, ako ste na Jamajci, na primer, ne biste bili pogođeni, ali, što je jednako važno, karipski meteorološki sistem - pasati - bi odneo sve severne padavine daleko, kao i Golfska struja.
Ako ste u Južnoj Americi, vrlo je malo verovatnih odredišta. Južna Amerika bi mogla biti najbolje mesto na zapadnoj hemisferi.
Evropa i Bliski istok bi prošli lošije od Severne Amerike.
Konačno, tu je i pitanje nuklearne zime. Nitko ne može znati hoće li to trajati mesecima ili godinama i hoće li biti lokalno ili globalno.
Jedno istraživanje je pokazalo da bi više od pet milijardi ljudi moglo na kraju da umre od nuklearnog sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije.
Nuklearni rat nije siguran, ali Zapad opasno zvecka mačevima, kao da je nepobediv i da samo druge može uništiti. To je potpuno pogrešno.
Ne možemo biti sigurni da će se nuklearni rat dogoditi, ali ako se dogodi, biće brz. Neće biti vremena za izradu plana bega. Morate već biti na mestu koje smatrate najsigurnijim.
