Još 2015. godine bolivudske zvezde i indijski biznismeni pokrenuli su pravni postupak kako bi vratili 105-karatni dijamant u vrednosti od oko 100 miliona funti koji se nalazi na kruni britanske kraljice, a za koji tvrde da je ukraden iz njihove zemlje.
Kraljica Elizabeta je 1937. godine naložila da se dijamant ugradi na centralno mesto na kruni koju je nosila na krunisanju svog supruga kralja Džordža Šestog.
Dijamant Kohinur (Koh-i-Noor) na persijskom znači „planina svetlosti“. je i dalje na toj kruni.
David de Souza iz grupe koja je pokrenula postupk izjavio je da je Kohinor samo jedan od mnogih artefakata koji su odneti iz Indije pod sumnjivim okolnostima.
De Souza tvrdi da su posledice britanske kolonizacije „krađa indijskog bogatstva i uništavanje duše zemlje“.
Digitalna replika dijamana Kohinoor/Foto: Shutterstock/DiamondGalaxy
Bolivudska zvezda Bumika Sing je na to dodala da Kohinor nije samo dragi kamen već deo istorije i kulture i nesumnjivo mora biti vraćen.
Vlada Britanije odbacila je zahteve za vraćanje ovalnog dijamanta koji je vladar Dulip Sing poklonio kraljici Viktoriji 1851. godine, nakon britanske aneksije Pendžaba
U roku od nekoliko sati nakon što je Bakingemska palata objavila smrt kraljice Elizabete Druge, desetine hiljada tvitova o dragulju koji se nalazi na kraljevskoj kruni počeli su da preplavljuju ovu društvenu mrežu u Indiji.
Prvi pisani zapis o dijamantu pojavljuje se 1628. godine, za vreme Mogulskog carstva. Prema Kraljevskoj palati Ujedinjenog Kraljevstva, „Kohinur“ je iskopan iz rudnika Golkonda u centralnoj južnoj Indiji.
Dijamant je bio postavljen u „Paunov tron“ mogulskog vladara Šah Džahana, pored rubina Timur.
Kasnije je doao u ruke persijskog vladara Nader Šaha kada je napao Delhi 1739. godine i opljačkao grad odnoseći tone blaga, uključujući i „Paunov tron“.
Nastavio je dijamant da se prenosi između različitih vladara u Centralnoj Aziji, da bi na kraju završio u rukama vladara Sika Ranjita Singa 1813. godine, prema knjizi istoričara Anite Anand i Vilijama Dalrimpla, „Koh-i-Noor: Istorija najozloglašenijeg dijamanta na svetu“.
Sing je vratio dijamant u Indiju i umro 1839. godine. Do tog vremena, Britanska istočnoindijska kompanija je proširila svoju kontrolu na čitav indijski potkontinent i imala je priliku samo da se susretne sa dijamantom, jer bi njegovo posedovanje predstavljalo simbol „moći i kolonijalne superiornosti“.
Međutim, Britanci su uspeli da se „dočepaju“ željenog kamena. Zatvorili su Rani Jindan, najmlađu Singovu suprugu i majku poslednjeg maharaže, njenog desetogodišnjeg sina Dulipa Singa.
Nakon godina nasilja, ona i njen sin su se našli kao jedini ljudi koji su ostali u redu za pandžapski tron.
Prema Anandu i Dalrimpleu, Britanci su primorali Dulipa da potpiše pravni dokument kojim je izmenjen Ugovor iz Lahorea. Potpisivanje je značilo da će Dulip odustati od vlasništva nad dijamantom i predati ga Britancima.
Tako je dijamant došao u posed kraljice Viktorije 1849. godine.
Bio je izložen na Velikoj izložbi 1851. u Londonu, iako ljudi nisu bili impresionirani njegovom jednostavnošću. Kao odgovor na neimpresioniranost javnosti, Viktorijin muž, princ Albert, dao je da se dijamant ponovo sredi i uglača.
U tom procesu, postao je mnogo manji – smanjen za polovinu.
Postao je deo krunskog dragulja kraljice Viktorije zajedno sa stotinama drugog dragog kamenja za koje se kaže da imaju neprocenjivu kulturnu, istorijsku i simboličku vrednost i koji su ostali deo kraljevske kolekcije.
Kamen je Viktorija nosila kao broš, ali je kasnije postavljen u krunu kraljice Aleksandre, žene Edvarda VII, a zatim u krunu kraljice Marije, žene Džordža V. Potom je ponovo postavljen u krunu „kraljice majke“.
- NE PROPUSTITE Britanska kraljevska kruna sa 2.686 dijamanata: Simbol moći i bogatstva, ali i krvave istorije
Kruna, koja takođe ima kapu od ljubičastog somota i ukrase od hermelina, napravljena je 1937. godine za kraljicu Elizabetu, suprugu kralja Džordža VI, da bi ju je nosila na krunisanju njenog muža 12. maja iste godine.
Ukrašena je sa 2.800 dijamanata postavljenih u njen platinasti okvir. Sastoji se od naizmeničnih grupa dijamanata koji formiraju krstove i pravougaonike, oivičene pojedinačnim redovima brilijanata.
Među dijamantima se nalazi i jedan koji je 1856. godine dao sultan Turske kraljici Viktoriji.
Kruna kraljice majke postavljena je na vrh njenog kovčega na sahrani 2002. godine. Od tada je izložena javnosti na izložbi Krunskih dragulja u Londonskoj kuli.
Indijska vlada je zahtevala od Britanaca da im vrate dijamant nekoliko puta tokom godina nakon što je zemlja stekla nezavisnost 1947. godine.
Neki veruju, pre svega folkloru, da „Kohinur“ nosi kletvu kao rezultat svoje 750-godišnje krvave istorije ubistava, megalomanije i izdaje.
Takođe, veruje se da donosi nesreću upravo muškarcima, ali sreću ženama.
Takvo verovanje jedno je od objašnjenja za želju kraljice Viktorije koja je u svom testamentu navela da bi dijamant trebalo da nosi samo žena monarh ili supruga šefa države.
Indijski ekonomista Uca Patnaik, koji je proučavao ekonomsku istoriju Britanije, rekao je da su Britanci izvukli najmanje 45 biliona dolara sa potkontinenta između 1765. i 1938.
To je 17 puta više od ukupnog godišnjeg bruto domaćeg proizvoda Velike Britanije danas.
„Britanija nam duguje. Ali, umesto da dokaze o svojoj grabljivosti vrate njihovim pravim vlasnicima, Britanci se razmeću Kohinurom na kruni kraljice majke u Londonskom tornju“, napisao je indijski član parlamenta Šaši Tarur, koji se zalaže za povratak pomenutog dragulja.
On je takođe i autor knjige „Dragulj u kruni“ (Jewel In the Crown) koja dokumentuje kako se britanska kraljevska porodica „dočepala“ dijamanta.
