EKSPRES VESTI

Demokratija umire u tami

pretraga

Elizabet Born je nova premijerka Francuske

Francuski predsednik Emanuel Makron izabrao je danas ministarku rada Elizabet Born za novu predsednicu Vlade zemlje, saopšteno je iz Jelisejske…

Da Olivera pobedi opaku bolest

Olivera je 02.04.2022. godine na rutinskom pregledu saznala da ima tumor pluća sa metastazama na oba plućna krila, butini, ključnoj kosti i mozgu što…

Švedska će podneti zahtev za članstvo u NATO paktu

Švedska će podneti zahtev za članstvo u NATO paktu, saopštila je švedska premijerka Magdalena Anderson. Istakla je da je uverena da za to postoji…

PREDAJA: Iz Azovstala izašli sa belim zastavama

Pripadnici ukrajinskih jedinica opkoljenih u čeličani Azovstalj počeli su danas da predaju ruskim snagama ranjenike kojima je potrebna hitna…

Zelenski smenio komandanta Teritorijalne odbrane

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski smenio je bez navođenja razloga komandanta snaga Teritorijalne odbrane tri meseca od početka sukoba u…

Američke laboratorije u Ukrajini razvijale biolosko oružje

Američke biolaboratorije na postsovjetskom prostoru prikupljale su biološke materijale i proučavale specifičnosti širenja opasnih bolesti, a u…

 

...

utorak, 17 maj 2022

Podelite vest


 

Zašto je Putin napao Ukrajinu?

Izvor: conservo.blog

Prošla su dva meseca otkako je ruski predsednik Vladimir Putin započeo invaziju ili specijalnu vojnu operaciju na Ukrajinu, ali još uvek nije jasno zašto je to učinio i šta je njegov cilj. Zapadni analitičari, komentatori i političari izneli su više od desetak teorija kako bi objasnili Putinove postupke, motive i ciljeve.

Neki analitičari veruju da je Putin motivisan željom za obnovom Ruskog carstva. Drugi kažu kako je opsednut vraćanjem Ukrajine u rusku sferu uticaja. Neki veruju da Putin želi kontrolisati ogromne ukrajinske "offshor" energetske resurse. Drugi nagađaju da Putin, ostareli autokrat, pokušava zadržati svoju moć.

Dok neki tvrde da Putin sprovodi dugoročnu proaktivnu strategiju usmerenu na uspostavu ruske nadmoći u Evropi, drugi veruju da je on kratkoročni reakcionar koji pokušava sačuvati ostatke sve manjeg uticaja Rusije na svetskoj sceni.

Sledi kompilacija  različitih, ali komplementarnih teorija koje pokušavaju objasniti zašto je Putin napao Ukrajinu:

1. Izgradnja carstva

Najčešće objašnjenje ruske invazije na Ukrajinu je da je Putin, ogorčen zbog propadanja sovjetskog carstva, odlučan obnoviti Rusiju kao veliku silu koja može vršiti uticaj na globalnom nivou.

Prema toj teoriji, Putin ima za cilj povratiti kontrolu nad 14 postsovjetskih država - koje se često nazivaju ruskim "bliskim inostranstvom" - koje su postale nezavisne nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine. To je deo šireg plana za obnovu Ruskog carstva, koje je teritorijalno bilo još veće od Sovjetskog Carstva.

Teorija Ruskog carstva je da su Putinova invazija na Gruziju 2008. i Krim 2014., kao i njegova odluka iz 2015. da vojno interveniše u Siriji, bili deo strategije za obnovu geopolitičkog položaja Rusije - i potkopavanje međunarodnog poretka utemeljenog na pravilima pod vodstvom SAD-a.

Oni koji vjeruju da Putin pokušava ponovno uspostaviti Rusiju kao veliku silu kažu da će se, nakon što stekne kontrolu nad Ukrajinom, usredotočiti na druge bivše sovjetske republike, uključujući baltičke zemlje Estoniju, Litvaniju i Letoniju, te na kraju Bugarsku i Rumuniju, pa čak i Poljsku.

Putinov krajnji cilj je isterati Sjedinjene Države iz Evrope, uspostaviti ekskluzivnu sferu uticaja velike moći za Rusiju na kontinentu i dominirati evropskim bezbedonosnim poretkom.

1997. ruski strateg Aleksandr Dugin, Putinov prijatelj, objavio je vrlo uticajnu knjigu – "Osnove geopolitike: Geopolitička budućnost Rusije" – u kojoj je tvrdio da je Putinov dugoročni cilj stvaranje ne Ruskog carstva, već Evroazijskog carstva.

Duganova knjiga, koju je potrebno pročitati na ruskim vojnim akademijama, navodi da Gruziju treba raskomadati, Finsku pripojiti, a Ukrajina prestati postojati kako bi Rusija ponovo postala velika: "Ukrajina kao nezavisna država s određenim teritorijalnim ambicijama predstavlja ogromnu opasnost za celu Euroaziju."

Putin je u aprilu 2005. izneo mišljenje kada je u svom godišnjem govoru o stanju Nacije opisao raspad sovjetskog carstva kao "najveću geopolitičku katastrofu 20. veka". Od tada je Putin u više navrata kritikovao svjetski poredak predvođen SAD-om, u kojem Rusija zauzima podređeni položaj.

U februaru 2007., tokom govora na Minhenskoj konferenciji o sigurnosnoj politici, Putin je napao ideju "unipolarnog" svetskog poretka u kojem bi Sjedinjene Države, kao jedina velesila, mogle proširiti svoje liberalno demokratske vrednosti na druge delove sveta, uključujući Rusiju.

Pokojni Zbigniew Brzezinski (bivši savetnik za nacionalnu sigurnost američkog predsednika Jimmyja Cartera) napisao je u svojoj knjizi iz 1997. godine "Velika šahovska ploča" da je Ukrajina ključna za ruske imperijalne ambicije:

"Bez Ukrajine Rusija prestaje biti evroazijsko carstvo ... Međutim, ako Moskva povrati kontrolu nad Ukrajinom, sa svojih 52 miliona stanovnika i velikim resursima, kao i pristupom Crnom moru, Rusija će automatski povratiti potrebna sredstva kako bi postala moćna carska država koja obuhvata Evropu i Aziju"

Transatlantski analitičar Andrew Michta rekao je sledeće:

"Putinova invazija na Ukrajinu vrhunac je gotovo dvadestogodišnje politike usmerene na obnovu Ruskog carstva i vraćanje Rusije u evropsku politiku kao jednog od ključnih aktera u oblikovanju budućnost kontinenta."

Michta je nastavio:

"Iz perspektive Moskve, rat u Ukrajini praktično je poslednja bitka hladnog rata - vreme kada Rusija vraća svoje mesto na evropskoj šahovskoj tabli kao veliko carstvo koje ima moć oblikovati sudbinu kontinenta u budućnosti. Zapad mora shvatiti i prihvatiti da će tek nakon jasnog poraza Rusije u Ukrajini pravi sporazum konačno biti moguć nakon Hladnog rata."

2. Tampon zona

Mnogi analitičari rusku invaziju na Ukrajinu pripisuju geopolitici, koja nastoji objasniti ponašanje država kroz objektiv geografije.

Veći deo zapadnog dela Rusije nalazi se u Ruskoj ravnici, ogromnom području bez planina koje se prostire na 4.000.000 kvaratnih kilometara. Ogromne nizine, poznate i kao Istočnoevropska ravnica, predstavljaju akutni sigurnosni problem za Rusiju: neprijateljska vojska koja napada iz srednje ili istočne Europe naišla bi tek na nekoliko geografskih prepreka da dođe do ruskog srca. Drugim rečima, Rusiju je posebno teško obraniti zbog svog geografskog položaja.

Geopolitički analitičar Robert Kaplan napisao je da je geografija polazište za razumevanje svega ostalog o Rusiji:

"Rusija ostaje neliberalna i autokratska jer, za razliku od Britanije i Amerike, nije ostrvska nacija, već ogroman kontinent s malo geografskih obeležja koja je štite od invazije. Putinova agresija na kraju proizlazi iz te temeljne geografske nesigurnosti."

Ruski vladari istorijski su nastojali steći stratešku dubinu stvarajući tampon zone - teritorijalne barijere koje povećavaju udaljenost i vreme koje bi osvajači morali savladati kako bi došli do Moskve.

Rusko carstvo uključivalo je Baltik, Finsku i Poljsku, a sve ove zemlje su služili kao tamponi. Sovjetski Savez stvorio je Varšavski pakt - koji je uključivao Albaniju, Bugarsku, Čehoslovačku, Istočnu Nemačku, Mađarsku, Poljsku i Rumuniju - kao ogroman zaštitni zid od potencijalnih osvajača.

Većina zemalja bivšeg Varšavskog pakta sada je članica NATO-a. Time Belorusija, Moldavija i Ukrajina, strateški smeštene između Rusije i Zapada, ostaju jedine istočnoevropske zemlje koje deluju kao ruske tampon države. Neki analitičari tvrde da je percipirana potreba Rusije za tamponom glavni razlog Putinove odluke o invaziji na Ukrajinu.

Drugi veruju da je koncept tampon stanja zastareo. Stručnjak za međunarodnu sigurnost Benjamin Denison, na primer, tvrdio je da Rusija ne može opravdati potrebu za tampon zonom:

"Nakon  nuklearnog oružja tampon države, bez obzira na geografiju, više nisu potrebne, jer nuklearno odvraćanje služi osiguravanju teritorijalne celovitosti velikih sila s nuklearnim sposobnostima.... Prednosti tampon stanja i geografije očigledno su se promenile nakon nuklearne revolucije. Bez brige o brzim invazijama, tampon države gube svoju korisnost, bez obzira na geografiju teritorije ...

3. Ukrajinska nezavisnost

Usko protkana teorijama izgradnje carstva i geopolitike Putinova je opsesija brisanje ukrajinskog suvereniteta. Putin tvrdi da je Ukrajina vekovima deo Rusije i da je njena nezavisnost u avgustuu 1991. bila istorijska greška. 

Putin je u više navrata umanjivao ili uskraćivao Ukrajini pravo na državnost i suverenitet:

  • Putin je 2008. rekao Williamu Burnsu, tadašnjem američkom ambasadoru u Rusiji (sada direktoru CIA-e), "Zar ne znate da Ukrajina nije ni prava zemlja? Deo je zapravo istočnoevropski, a deo je zapravo ruski."
  • Putin je 2021. napisao esej od 7000 reči - "O istorijskom jedinstvu Rusa i Ukrajinaca" - u kojem je izrazio prezir prema ukrajinskoj državnosti, doveo u pitanje legitimitet ukrajinskih granica i ustvrdio da današnja Ukrajina zauzima "zemlje istorijske Rusije". Zaključio je: "Uveren sam da je istinski suverenitet Ukrajine moguć samo u partnerstvu s Rusijom."
  • U veljači 2022., samo tri dana pre početka njegove vojne intervencije, Putin je rekao da je Ukrajina lažna država koju je stvorio Vladimir Lenjin, 

"Modernu Ukrajinu u potpunosti je stvorila Rusija ili, tačnije, boljševici, komunistička Rusija. Taj je proces započeo praktički odmah nakon revolucije 1917. godine, a Lenjin i njegovi drugovi to su učinili na način koji je bio izuzetno oštar prema Rusiji – odvajanjem, sakaćenjem ruske zemlje... Sovjetska Ukrajina rezultat je politike boljševika i s pravom se može nazvati "Ukrajina Vladimira Lenjina". Bio je njen tvorac i arhitekta."

Mark Katz u svom eseju - "Okrivite Lenjina: Šta Putin greši u vezi s Ukrajinom" kaže da bi Putin trebao izvući pouke iz Lenjinovog priznanja da bi prilagodljiviji pristup ukrajinskom nacionalizmu bolje služio dugoročnim interesima Rusije:

"Putin ne može izbeći problem s kojim se morao nositi sam Lenjin, a to je kako naterati ne-Ruse da njima vlada Rusija. Prisilno nametanje ruske vladavine nad delom - a kamoli celom Ukrajinom - neće doneti rezultat. Čak i ako Ukrajinci sada ne mogu odoleti ruskim napadima, Putinov uspeh u budućnosti će pojačati ukrajinski nacionalizam."

Politička nezavisnost Ukrajine popraćena je dugotrajnim sporom s Rusijom oko verske pripadnosti. U januaru 2019. pravoslavna crkva u Ukrajini stekla je nezavisnost (autokefalnost) od Ruske crkve u, kako je opisano, "najvećem rascepu u hrišćanstvu". Ukrajinska crkva bila je pod jurisdikcijom Moskovske patrijaršije od 1686. godine. Njihova autonomija zadala je udarac Ruskoj crkvi, koja je tako izgubila oko petine od 150 miliona pravoslavnih hrišćana pod svojim uiticajem.

Ukrajinska vlada tvrdila je da Kremlj koristi crkve u Ukrajini koje podržava Moskva za širenje propagande i potporu ruskim separatistima u istočnoj regiji Donbasa. Putin želi da se ukrajinska crkva vrati u sferu uticaja Moskve i upozorio je na "ozbiljan spor, ako ne i krvoproliće" oko bilo kakvog pokušaja prenosa vlasništva nad crkvenom imovinom.

Poglavar Ruske pravoslavne crkve, moskovski patrijarh Kiril, izjavio je da je Kijev, gde je započela pravoslavna religija, usporediv s Jerusalimom u smislu njegovog istorijskog značaja:

"Ukrajina nije na periferiji naše Crkve. Kijev nazivamo 'majkom svih ruskih gradova'. Za nas je Kijev ono što je Jerusalim mnogima. Tu je počelo rusko pravoslavlje, tako da ni pod kojim okolnostima ne smemo odustati od tog istorijskog i duhovnog odnosa."

 U propovedi je ponovio Putinove tvrdnje da ukrajinska vlada čini "genocid" nad Rusima u Ukrajini: "Osam godina u Donbasu se odvija ugnjetavanje, istrebljenje ljudi. Osam godina patnje i celi svet ćuti."

Nemački geopolitički analitičar Ulrich Speck napisao je:

"Za Putina je uništavanje nezavisnosti Ukrajine postalo opsesija".

Ukrajinski stručnjak Taras Kuzio dodao je:

"Pravi uzrok današnje krize je Putinova želja za povratkom Ukrajine u rusku orbitu."

"Ništa manje od povratka Ukrajine u orbitu Kremlja neće zadovoljiti Putina ili ublažiti njegove strahove od daljnjeg kolapsa ruske carske ostavštine. Neće stati dok ga ne zaustave. Da bi se to postiglo, Zapad mora postati daleko snažniji u odgovoru na rusku imperijalnu agresiju, istodobno ubrzavajući vlastitu evroatlantsku integraciju Ukrajine."

4. NATO

Ova teorija je da je Putin napao Ukrajinu kako bi je sprečio da se pridruži NATO-u. Ruski predsednik je u više navrata zahtevao da Zapad "odmah" garantuje da Ukrajina neće ući u NATO.

Glasni zagovornik ovog stajališta je američki teoretičar međunarodnih odnosa John Mearsheimer, koji je u eseju "Zašto je ukrajinska kriza krivica Zapada" ustvrdio da je širenje NATO-a prema istoku izazvalo Putina da preduzme vojnu akciju protiv Ukrajine:

"Sjedinjene Države i njezini evropski saveznici dele većinu odgovornosti za krizu. Koren problema je proširenje NATO-a, središnji element šire strategije da se Ukrajina izvuče iz ruske sfere uticaja i integriše na Zapad...

"Od sredine devedesetih godina ruski čelnici oštro su se izjasnili protiv širenja NATO-a, jasno dajući do znanja kako neće stajati po strani i gledati kako njihov strateški važan komšija postaje zapadni bastion".

U nedavnom intervjuu za The New Yorker, Mearsheimer je okrivio Sjedinjene Države i evropske saveznike za trenutni sukob:

"Mislim kako su svi problemi u ovom slučaju doista započeli u aprilu 2008.

Zapravo, Putin se nije uvijek izjasnio protiv proširenja NATO-a. Nekoliko puta je išao toliko daleko da je rekao da proširenje NATO-a prema istoku nije problem za Rusiju.

Primjerice, u ožujku 2000. u intervjuu s pokojnim televizijskim voditeljem BBC-a Davidom Frostom, Putin je upitan smatra li NATO potencijalnim partnerom, suparnikom ili neprijateljem. Putin je odgovorio:

"Rusija je dio evropske kulture. I ne mogu zamisliti svoju zemlju izolovanu od Evrope i ono što često nazivamo civilizovanim svetom. Zato mi je teško zamisliti NATO kao neprijatelja".

Putin je u novembru 2001. u intervjuu nacionalnom javnom radiju upitan protivi li se prijamu baltičkih zemalja u NATO. Odgovorio je:

"Nismo u poziciji govoriti ljudima šta da rade. Ne možemo zabraniti ljudima donošenje određenih odluka ako žele povećati sigurnost svojih nacija na određeni način".

Putinov stav o proširenju NATO-a radikalno se promijenio nakon Narandžaste revolucije 2004.

Poslednjih godina Putin je u više navrata tvrdio da širenje NATO-a nakon hladnog rata predstavlja pretnju Rusiji koja nema izbora nego da se brani. Takođe je optužio Zapad i NATO za pokušaj opkoljavanja Rusije.

Putin je ustvrdio da je NATO prekršio svečana obećanja koja je dao devedesetih godina da se savez neće širiti prema istoku. "Obećali su nam devedesetih godina kako se NATO neće pomaknuti ni milimetar na istok. Drsko su nas prevarili".

Ruski istoričar Dmitrij Trenin u eseju - "Šta Putin stvarno želi u Ukrajini" tvrdi da Putin želi zaustaviti širenje NATO-a, a ne anektirati teritoriju:

"Putinovi postupci sugerišu da njegov pravi cilj nije osvojiti Ukrajinu i uključiti je u Rusiju, već promeniti situaciju nakon hladnog rata u istočnoj Evropi."

5. Energija

Nakon Rusije, Ukrajina ima druge najveće poznate rezerve prirodnog gasa u Evropi - više od bilion kubnih metara. Ove rezerve pod Crnim morem koncentrirane su oko Krimskog poluostrva. Osim toga, velike naslage plina iz škriljevca otkrivene su u istočnoj Ukrajini oko Harkova i Donjecka.

Neki analitičari smatraju da je Putin anektirao Krim kako bi sprečio Ukrajinu da postane glavni snabdevač Evrope naftom i plinom.

6. Voda

Dana 24. februara, prvog dana ruske invazije na Ukrajinu, ruske trupe obnovile su dotok vode u strateški važan kanal koji povezuje reku Dnjepar s Krimom pod ruskom kontrolom. Ukrajina je blokirala Severni krimski kanal iz sovjetskog doba, koji pokriva 85% potreba Krima za vodom nakon što je Rusija anektirala poluostrvo 2014. godine. Nestašica vode dovela je do masovnog pada poljoprivredne proizvodnje na poluostrvu i prisilila Rusiju da troši milijarde rubalja svake godine kako bi snabdela krimsko stanovništvo vodom s kopna.

Vodena kriza glavni je uzrok napetosti između Ukrajine i Rusije. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski insistirao je na tome da snabdevanje vodom neće biti obnovljena dok Rusija ne vrati Krim. Analitičarka Polina Vynogradova istaknula je kako bi svaki nastavak snabdevanje vodom predstavljao de facto priznanje ruske vlasti na Krimu. To bi također oslabilo uticaj Ukrajine na pregovore o Donbasu.

Čak i ako se ruskejedinice na kraju povuku iz Ukrajine, Rusija će verojatno zadržati stalnu kontrolu nad celim 400 kilometara dugim severnim Krimskim kanalom kako bi osigurala da se snabdevanje vodom na Krimu više ne prekida.

Podelite vest

Najnovije

Novak započeo 370. sedmicu kao prvi

Najbolji teniser sveta Novak Đoković započeo je 370. sedmicu kao prvi na ATP rang-listi i na istom…

Erdogan: Nećemo dozvoliti ulazak Finske i Švedske u NATO

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je na konferenciji za novinare da njegova zemlja neće…

Elizabet Born je nova premijerka Francuske

Francuski predsednik Emanuel Makron izabrao je danas ministarku rada Elizabet Born za novu…

Košarkaši Cedevita Olimpije izborili "majstoricu" u polufinalu ABA lige

Cedevita Olimpija pobedila je Crvenu zvezdu sa 88:80 u 2. meču polufinala Aba lige i izjednačila u…

Da Olivera pobedi opaku bolest

Olivera je 02.04.2022. godine na rutinskom pregledu saznala da ima tumor pluća sa metastazama na…

Švedska će podneti zahtev za članstvo u NATO paktu

Švedska će podneti zahtev za članstvo u NATO paktu, saopštila je švedska premijerka Magdalena…